Ujedinjenje Nemačke i istorija pre 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Visoka poslovna škola strukovnih studija, Čačak

Садржај
I УВОД 2 1. ПОЛИТИЧКА КАРТА ЕВРОПЕ И КОЛОНИЈАЛНИХ ПОСЕДА 2 2. ИСТОРИЈА НЕМАЧКЕ ПРЕ УЈЕДИЊЕЊА 6 3. УЈЕДИЊЕЊЕ НЕМАЧКЕ (1850-1870) 7 4. ОТО ФОН БИЗМАРК 11 5. ФРАНЦУСКО-ПРУСКИ РАТ 14 I I ЗАКЉУЧАК 17 I I I ЛИТЕРАТУРА 19
I УВОД
1. ПОЛИТИЧКА КАРТА ЕВРОПЕ И КОЛОНИЈАЛНИХ ПОСЕДА
 
XVI век карактерише колонијалну превласт Шпаније и Португалије и у овом периоду ове две државе видимо као најјаче колонијалне силе света. Међутим, такав однос снага се мења након Низоземске револуције крајем XVI века.
Заправо, овај догађај је заувек поткопао шпанску премоћ на мору јер је Утрехтским споразумом Шпанија изгубила скоро све европске поседе. Међутим, она је и даље имала велики број колонија, нарочито у Америци, почевши од Северне, Средње и Јужне Америке. Португалија, као друга велика колонијална сила имала је значајан број колонија. У првом реду, у Јужној Америци -
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
кој трговини боре се Енглеска и Француска које ће у XVIII веку дефинитивно срушити колонијалну моћ Шпаније, Португалије, Низоземске и Холандије и преузети вођство у светској политици и економији. Француска је још у XVII веку заузела огромне поседе у Северној Америци - Канаду и Луизијану и започела освајање територија у Индији. У Европи је имала низ мањих поседа и крајем XVII века, тј. за владавине Луја XIV била је на врхунцу моћи. Њен положај се изменио након Буржоаске револуције у Енглеској када су отклоњене све баријере капиталистичком развитку након што је Енглеска задала одлучујући ударац Низоземској. Она, током читавог XVIII века води низ дугогодишњих ратова са Француском.
Након огромних губитака у Седмогодишњем рату са Француском (1756-1763), Енглеска преотима француске колоније у Индији и осваја готово све поседе у Северној Америци. Разлоге пораза Француске у колонијама углавном треба тражити у слабој насељености француских колонија и разбацаности француских гарнизона што је слабило могућност одбране (у Француској - 80000, у Енглеској - 2 000 000 становника). Уједињено Краљевство или Велика Британија састојало се од Велса, Шкотске (присаједињена 1607) и Ирске. Већи део ирских територија заузели су енглески лордови, мада се она и даље сматрала самосталном државом јер је до 1800. имала свој парламент, али је краљ Енглеске, Велса и Шкотске истовремено био и краљ Ирске. У Европи је имала мање територије, као што је Хановер. Године 1704. Енглези су заузели шпанско утврђење Гибралтар чиме је, скоро у потпуности, заведена контрола уласка у Средоземно Море. У Америци је поседовала Канаду, у Африци Гамбију и обалу Сијера Леоне, а од 80-их година XVIII века и огромне поседе у Аустралији.
Види се да је своје поседе углавном ширила на рачун шпанских и низоземских колонија. Средња Европа, пред револуцију, пружала је углавном слику распарчаних територија. Тек од почетка XVII века међу државама средње Европе издвајају се Хабзбуршка монархија и Пруска (две немачке државе), које постају значајни фактори у међудржавној политици. Борба између ове две немачке државе за превласт у добијању улоге пијемонта (ујединитеља) немачких државица трајаће скоро читав век. Наиме, после битке код Садове 1866. и пораза Аустрије, Пруска дефинитивно преузима водећу улогу у уједињењу немачких земаља и након француско-пруског рата 1871. уједињује све немачке територије осим Аустрије.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]